Istina kod Srba
Истина код Срба
-По потреби-
Пре више од
1700 година, Војвода Солунски, у време Максимилајана, Димитрије, не хтевши да
се одрекне Истине и вере у Исуса Христа, изгубио је живот – и потом се родио да би вечно живео - постао Свети Великомученик Димитрије - добио свој дан који
се слави у целом хришћанском свету, постао заштитник Солуна и целог Сибира
који је 1581. г. припојен Русији, постао Војвода честа слава Срба......
Имамо ли ми
Срби право да га славимо?
Њега, Војводу Димитрија,
који се одрекао свега што је имао, а то је било много више од онога што већина
Срба има, имамо ли право да ми са нашом Истином славимо некога који је због праве
Истине изгубио живот?
Поред већ
описиваног притајеног опреза читаоца овог блога (Зл. Билтен) који се скоро и не
оглашавају, сада су из истог разлога престали да ми се јављају и они које сам
сврставао у своје познанике – мушкарци и жене, сви опрезни, сви са јаком
аутоцензуром, сви у страху да се не дозна да се са мном друже и да се по том
основу претпостави да су у неку руку моји истомишљеници – и по темама које се
не свиђају Србији, Русији, Америци, Немачкој....
Док се
комуницирало сви су се саглашавали са мојим
гледањем, предлагали и теме и степен оштрине, неки су очекивали и грубости или
неваспитање са моје стране.
Сада када нам се, изгледа, опет спремају нека «вунена времена», моји познаници, они са којима
сам разрађивао и извесне бизнис планове, закључили су да је оправдано застати
са контактима са мном, одгурнути у страну Истину и гледати своја посла.
Срби, моји познаници,
гурају Истину у страну и истовремено очекују од Бога да их погледа.
Али, Истина
је сам Бог, она је одгурнута у страну, она је обавештена да код Срба није пожељна,
осим повремено – па се и Истина измакла од Срба. Бог се измакао од Срба јер су
они тако хтели!
А они сада
знају где су и шта су, како им је и
виде којом су пругом кренули – без могућности да се сада пребаце на други колосек,
нема га, иде се у једном правцу, без повратне карте!
Србима ништа не
значи оно што је спремљено за највеће силе света: Русији прети несташица жита,
а само пре шест месеци је продала преко 23 милиона тона (Осам годишњих жетви
Србије - а она годишње жање близу 100 милиона тона жита) на берзи жита у Чикагу,
овогодишња жетва је подбацила, они, да би показали да то нема никаквог значаја,
додатно продали још 2,5 милиона тона и сада се утврђује мањак од више милиона тона
жита.
Очекују се куповине
жита од Казахстана и ражи од Немачке. Само: Храна се не продаје непријатељима,
односно она се у оваквим временима продаје само пријатељима. Колико су јој Казахстан
и Немачка пријатељи, ускоро ће се видети, а она моја прогноза о избеглицама у
Србију, из Грчке, Немачке и Русије није измењена. А волео бих да сам погрешио!
Србима ништа не
значи ни што ће Америка бити дуго под снажним временским непогодама – они расправљају
да ли је добро или лоше што је победио Обама, они ћуте на помен доласка Државног
Секретара Америке у Београд где је Србима претио, обећавао, уцењивао....
Питају ме и
даље, нарочито сада када је коалициона тиква власти у Србији доведена у питање,
отвореним и конкретним мерама међусобног неповерење, за кога сам? Да ли сам за
Русе или Американце – сами не могу да закључе, јер износећи Истину ја нити
посебно критикујем нити посебно препоручујем било коме било коју државу, а по
Србима то тако не може!
Мораш бити за некога, мораш бити за људе, за
људе-цареве, и никако ти се као опредељење не признаје, и не дозвољава, да
будеш само за Истину. За истину!? Па то ти је ништа – За Србе је Бог ништа - јер
се од те Истине може имати и штета, зар не?
Бар су тако
закључили они који су пре две недеље са мном престали да контактирају.
И?
Био бих сасвим
сāм да сам се на њих ослањао, рачунао у било ком погледу. Али: Боље је бити сāм
него окружен мноштвом лажних пријатеља. Шта ће било коме, шта ће мени, маглени
пријатељи које одува сопствена аутоцензура, сопствени или туђи страх, страх од неке штете?
Ја сам са онима са којима сам од детињства, нисам сāм -
напротив, гужва је око мене! Она која ми прија.
А ви, читаоци
Златног Билтена, ви са којима сам до недавно
контактирао, са ким сте сада ви?
Слава Војводи
Солунском Димитрију - сада Светом Великомученику Димитрију - Митру!
Боже, ја знам
шта Ти волиш – Ти знаш шта ја желим и шта ми треба!
Написано 08.11.2012.
у 8,30 ч. на Митровдан, 2012. г.
Драгољуб
Постављено, 8.11.2012.г у 18,15
ч.
2 comments:
Копија коментара пренетога са сајта "Србијача": Драгослав Митровић, Ево како је неко проверавао пријатељство пријатеља, Узме испече прасе и забоде печеном прасету нож под грло, узме телефон и почне да позива пријатеље са речима "долази нож је под грлом". Дошло су само њих двоје или троје, али су се и они изненадили. Најзад сам дошао до податка зашто ми Срби рачунамо време 5508 година пре рођења Божијег човека. То је уствари година о догађају који је у србском народу познат као "Свети Ђорђе убија аждају". Био је рат између Срба и Кинеза које смо тада звали Аримани, а познато је да су кинези обожаваоци змаја односно аждаје. После победе потписан је мир у граду Асгарду на ушћу реке Ом у Иртиш, сада Омск у Сибиру, у Звезданом храму. Мир су потписали са наше стране кнез Асур а са кинеске цар Ариман. Касније је наш предак гроф Владисавић у служби Цара Петра Великог разграничио са Кинезима и ми смо у миру. Занимљиво је и то што су "ВЕДЕ" писане рунама и ако се погледају помало личе и на кинеско писмо па сматрам да су тада наши преци предали Кинезима ово писмо, јер је њихов начин живота и веровања сличан ведском. У овој књизи се налази много тога чак се описује и ово садашње време мада није све објављено. Сад се неко пита зашто ја кажем да су то наши преци. Разгледајући географију те области видим реку Убу као наш град и река Уб. Затим река и град Тара као наша река и планина Тара - иначе у ведама реч "ТАРА" је име за звезду Северњачу. Затим мало даље и река Тиса. У мом селу горе иза Медведника слушао сам кад се жене око нечег поџавељају изреку "АРАМ ТИ БИЛО". После читања веда би ми јасно шта то отприлике значи. Даље се питам како је она жена из Суводања подно Медведника знала песму која помиње онолике топониме и догађаје из давне прошлости које је отргао од заборава Милош Милојевић. Да ли смо ми донели или однели имена ових река. Ја бих рекао, ако укључимо академика Кљосова о генетици, биће да смо имена однели тамо али и да смо их враћали овамо јер како објаснити та сећања. Сам назив Сибира се тумачи свакојако само да није оно што јесте због сујете и величине. Навешћу два примера мимогред. У мом селу за згодно парче дрвета којим се отреса воћка у високој крошњи каже "ПРИЗ" а оне хоризонталне две летве на огради за које су ексерима спојене вертикале-перда зовемо "БАСКИЈА" што ће реће пречага. Онда се питам да ли случајно они Баскијци што живе у Вранцуској нису неки Пречани. Намерно сам написао Вранцуска јер код нас црно говече се звало "ГАЛОЊА" отуда Гали а пошто "V" значи фау отуда уместо "ВРАНЦИ" Франци и њихови петлови а црно је исто што и врано. Наши познаваоци санскрита Радмило Стојановић и Бранислава Божиновић кажу да су веде оно што се види и памти и да су их људи са севера донели у Инђију испод Хималаја, а да Арија значи човек. Међутим они нису нажалост доживели да виде текст "Словенско аријанских веда". Арја или тачније Дарја је прапостојбина белог човека, Божијег сијања која је наводно била на северу и која је потонула у море а коју су историци звали "Хипербореја". У србском језику имамо реч "ПРИПОВЕТКА" која се састоји од три речи, "ПРИ" што значи пригодом "ПО" што значи поводом и "ВЕТКА" што значи кратка прича. Ја препоручујем свим Србима који су у могућности да прочитају ове веде неке ствари ће им бити јасније а у души лакше. Здрави били и Бог веселио.
Напомена Д. Татомировића: Зхаваљујем на свим информацијама које се налазе у овом коментару-овим је текст постао јаснији и вреднији. Позивам г. Митровића да напише неки чланак који би као његов био постављен на Златни Билтен и Србијачу, као што позивам и друге читаоце да својим знањем и малим трудом припомогну да наш блог буде садржајнији.
Dragi moj Dragoljube uvek sam uz postenog coveka,mozes me pozvati uvek u pomoc
Постави коментар