Strah(ovi)
Страх(ови)
-Страх се шири земљом Србијом!-
И најокорелији атеисти и комунисти, бандити свих специјалности најмање три пута у свом животу помисле на Бога – први је када их неко неоправдано напада и понижава, други пут када они некога неоправдано нападају и понижавају и трећи пут пред смрт, када свако хтео-не хтео подвлачи црту испод свог живота сатканог од дела и недела, од догађаја, од емоција, страхова, весеља, ишчекивања.....
Срби су се одметнули од Бога - постали обредни верници, а стране специјализоване агенције ових дана констатују да су Срби најрелигиознији народ Европе – чак 77% њих се изјаснило да су верници!
Наравно, ми смо у већини обредни верници!
Ово могу да тврдим и аргументујем – да је којом срећом у Србији 77% оних који се боје Бога, Србија не би ни била држава коју је прекрио страх, онај потуљени, онај тајни, онај који се жели прикрити, који се потискује и који се покушава одагнати гласном причом, изношењем идеја које досежу у далеку будућност, показивањем да га се (оног који страхује) сва збивања ни на који начин не дотичу.
Срби сељаци не могу да спавају од мукања гладних крава, блејања гладних оваца јер нема сена!
Срби сељаци плачу од туге за кравама које продају трговцима из Новог Пазара, за кланицу – догодине нема телета, нема млека и нема краве, којој се увек са поштовањем, љубављу и именом обраћају – нема хранитељке, нема доносиоца мањих сума новца за плаћање телефона, струје, цигаре, кафу....
Срби из градова ћуте у ишчекивању да нова - стара власт подигне порезе, цене горива, грејања, одеће, обуће, дечијих потрепштина, хране.... боје се Срби из градова глади, плаши их Намргођени-Октобар, а они на путу за Плави Јадран!
Плаше се где ће и шта ће на јесен, када остану без посла, без плата и пензија, када хлеб поскупи, а у оно што су имали негде у неком селу, будзашто продали и потрошили на једно путовање на Плави Јадран, одакле су слали разгледнице....
И ови страхови су нормални, људски, проистекли из нагона самоодржања сваког живог бића – човек је одговоран за себе и своју породицу и он у оквиру могућности какве су тренутно у Србији планира, размишља, комбинује, тражи ослонце и хтео-не хтео често помисли на Бога!
Бог и опомиње сушама, кишама, јаким зимама, непогодама, да је Он Онај који се пита, а не Ивица Дачић или Томислав Николић.
Ја овде имам намеру да понешто објасним о оним Србима који не спадају у наведене две категорије сеоско-градских Срба, овде ћу се мало задржати са трећом категоријом, слободно се може рећи и неком трећом врстом Срба – оних који сада страхују, који више не успевају да свој страх прикрију, оних који такви какви су шире страх по Србијим а хтели би, и од њих се то и очекује, да охрабре народ, да укажу, да објасне, да предложе начине изласка из склопа неповољних околности - метеоролошких, финансијских, безбедносних, националних, међунационалних, државних и међудржавних..... да изађу са јасним планом у вези празних каса и фрижидера.
Слушајте како уплашени Издајник – министар, нечујним гласом обећава брда и долине, слушајте оне који су најдиректиније одговорни за неред у којем је Србија, како ће да убрзо заведу ред, слушајте неискусне жутокљунце како пробају да мудро зборе.....
Издајник
Издајнику се не верује! Ко изда једном изда ће и други и трећи пут и сваки пута када буде имао корист или када буде на то и на најблажи начин теран.
Сами прелистајте листу Срба који управљају Србијом па видите ко је до сада издао и видите колико им сада треба веровати.
Опортуниста
Опортуниста или улизица је уствари једна врста прикривеног издајника. Издајник - улизица се пре сваке издаје одрекне Бога – он то учини када год се саглашава са Неправдом и Неистином он се одрекне Бога јер је Бог сушта Истина и сушта Правда!
Тресу се издајници и опортунисти, судије тужиоци, полицајци, министри, председници општина – јер су издали Правду, јер су се одрекли Бога...... он и знају све о себи, остали назиру, плаше се да не погубе стечено на издаји Бога, плаше се да то све отето не нестане једним дрвцем шибице, а да и они не оду на пут без повратке уз помоћ парчета жице или конопца..... и самохрабре се..... причају, али глас их издаје и одаје.Издајника издаје његов глас!
Издајник у страху не може да контролише свог издајника!
Тужилац за организовани криминал Србијеобавештава значајано, да је фирма на чијем је челу још у фебуару 2012.г., а сада је август, имала све припремљено за хапшења злочинаца из Агробанке!
Браво Тужиоче, браво опортунисто! Па зашто ниси то ставио у процедуру, коме се ти сада додворујеш, коме ти сада причаш причу о свом поштењу и савесност, о стручности, о самосталности? Зашто ниси обавестио тада да ти не дају, а ко је тај који је могао да те спречи - права могућност спречавања и не постоји – проследиш захтев, он се евидентира и по њему се мора ппоступити!
Да ли су те спречавали Тадић или Дачић, чиме можеш да нам докажеш да си ти био савестан па хтео да радиш по закону а они те спречавали?
Тужиоче, «Речи лете – писмена остају» - имаш ли шта написмено? И зашто си пристао да будеш то што јеси, а уставри и ниси? Да ли си чекао неког другог да ТЕБИдозволи да будеш то за шта се издајеш – ТУЖИЛАЦ?
Опортунисти су овакви ликови, опуртунисти су и галамџије из политичких странака, владе, министарстава – причају да одагнају своје страхове.... један прети, други налаже неке мере, трећи обавештава да пара нема, четврти рачуна на паре којих нема да би зидао по Србији, пети је послао Тржишну инспекцију да јуре сељаке - бербере који недељом у својој кући брију сељљаке – јуре их да плате држави порез!
Готове су финансије сваке државе када се јури сељак - берберин који недељом обрије 20 сељака по цени од по 50 динара, када се од њега очекује спасоносна кап у бурету без дна државних финансија!
Иду по два инспектора, службеним колима да ујуре бар за вредност потрошеног бензина – да се види да правна држава реагује на незаконитости!
Да, велика је ово незаконитост сеоских бербера! Због њих дугујемо милијарде евра на спољашњем и унутрашњем плану!
Преслиставам моју књигу-уџбеник за обуку графолога-профилиста «Рукопис-слика душе» од пре осам година и одабрао сам ова два наслова из ње, како бих, вама, мојим читаоцима олакшао да се и сами сналазе процењујући врсте, обим и интезитет страхова који се ваљају Србијом – страхују политичари, бизнисмени, министгри, бандити који су тренутно на слободи или мисле да јесу – а и нису, јер спавају као зечеви вазда очекујући да дође неко по њих, убице којим душе убијених не допуштају да спавају, бандити са крвавим новцем које су стaвили у ћупове па залили воском који не смеју да покажу новац, бандити који све виде и разумеју али и даље планирају да наставе са пљачкама..... немојте да вас преваре, ево овако се они препознају:
Општи физички изглед - ход
Општи физички изглед сваког појединца је подложан променама у стањима болести, великог физичког умора и у случају велике туге због нечега. Иначе је константан и на основу истог закључујемо о старости лица које посматрамо, о његовом психофозичком здрављу, о професији, о имовном стању, о лакоћи комуникације са људима, о стању његових унутрашњих покретачких енергија (духу и души).
Ход је веома сигуран репер за закључивање о енергетском потенцијалу неког лица, о навикнутости или ненавикнутости на пешачење по равници - брду – граду – селу, о времену за које треба (може) да пређе неки пут, о занимању, о томе да ли је у питању лице које живи на месту на којем га посматрамо или је придошлица, да ли је домаћи или страни држављанин, да ли је из корпуса неомиљених националних мањина на посматраном простору.
Општи физички изглед – глас
Он скоро увек прати дешавања у души и телу човека кога посматрaмо - он је вентил преко кога посматрани обавештава околину о сопственом психофизичком стању и намерама. Поред гласа који чујемо неопходно је обратити пажњу и на «екран» који тај глас испушта. «Екран» су усне па је приликом посматрања или поздрављања са посматраним лицем поред обраћања пажње на начин поздрављања потребно обратити пажњу и на глас.
* Неприродан глас одаје извештаченост без обзира на садржину онога што је изговорено и без обзира на пратеће покрете тела;
* Нечујан - једва чујан, који може бити и подешен, одаје тугу и спремност да се накнадно оно лоше некако поправи, у шта никада не треба веровати, јер због чега би неко накнадно улагао напор да поправи оно што је намерно изазвао. Због чега би неко ко вам је свесно и уз дуже доношење одлуке дао отказ и довео вас у тежак положај сада предузимао неке мере да ваш положај олакша – све је то могао пре саопштавања такве одлуке.
* Једва чујан – шиштећи, претећи глас, је глас који треба добро упамтити и на садржај изреченог обратити пажњу, јер је то оно што је изашло из душе као чврста намера да се реализује. Имамо размишљање, доношење одлуке, напон да се то преломи и крене ка реализацији и потом то кроз стиснуте усне излази као претећа порука, као мисаона бомба преточена у глас!
* Висок тон увек одаје љутњу али и страх од онога што следи, некада одаје панику и неверицу да ће урадити оно што говори, због чега овакве гласове треба посебно анализирати и у сваком конкретном случају се опредељивати за одређено поступање по захтевима изреченим таквим гласом. Без обзира ко те захтеве испоставља.
Наравно, овде треба истаћи и захтеве успаничених бандита који би из страха могли да учине оно што говоре. Страх је емоција која смањује урачунљивост, а од смањено урачунљивих се треба чувати бар колико и од правих лудака!;
* Промукао са кашљaњем, одаје узбуђеност, страх, непријатност, лаж. Овде не треба узимати у обзир подешено кашљуцање којим се тражи временски простор за смишљање одговора или се жели потврдити лаж о «прехлади» и «температури» која ће вероватно да резултира грипом и немогућношћу да се тражено или обећано испуни јер су у питању разлози више силе;
* Накашљавање као када некоме нешто застане у грлу одаје лаж, превару, спремност да вам нанесе зло а да се при том приказује вашим другом и пријатељем, те сарадником на кога се увек можете ослонити.
* Усне, очи и руке као «Екрани»
Очи су екрани, руке су печати, а усне су издајници наших стварних осећања и тастери за фино поде-шавање – пригушивање онога што навире:
Усне:
- Стиснуте:
«Да те никада више не видим!»
«Тешко ми је, али боље ти него ја!»
«Ово си ти одавно заслужио!»
«Добро си прошао, шта сам ја све предлагао!»
«Идем даље, ти си био препрека која се морала уклонити!»
- Стискају се у време говора:
«Тешко ми је, ваљда ми верујеш!»
«Ма, ово је само део онога шта би ти ја учинио!»
«Проклет био час када сам те упознао!»
«Иди, да одахнем душом!»
- Стиснуте, а повијене на горе, без обзира на све остале репере:
Весеље због тога шта ти се догађа!
- Стиснуте а повијене на доле:
Пристао је да учини то што чини али га то чини тужним, било због вас било због себе, јер је баш њему запала та непријатна улога!
- Усне које се гризу:
«Ја то морам да урадим, али да ли је то у реду, да ли ћу успети у томе?!»
«Ово је грешка, можда би требало одустати, ипак пробати друкчије - али ја сам (неко је) одлуку донео!»
«Ја ћу ово лоше обавити»
«Он/она ће предузети нешто што ће онемогућити моју намеру!»
«Шта ако неко наиђе?»
Ево, запажајте гласове и интонацију оних који би као да нас спасавју, па закључујте, не бојте се никога до Бога – и само са Њим расправите то што имате! Он све зна и Он је једини који може, и који то често и чини, да нам помогне.
Ове од страха изобличене, не жалите – сада они жању своје њиве, шта ко сеје то и жање!
Драгољуб
Постављено 9.8.2012.г. у 12,00 ч.
0 comments:
Постави коментар