Treba li im verovati?
Треба ли им веровати?
-Пазимо коме ћемо поверити своју судбину!-
Веза: Наслови на «Златном Билтену»
*Изборни слогани
*Савле, Павле или неверне Томе?
Чудо су писана документа - слушам како се Томислав Николић и његов заменик Александар Вучић бусају у прса, а новинари им се диве, што су у 10 тачака изнели, ипак непостојећи, програм своје сгтранке којој су новинари већ дали епитет победничке - мада се ништа не зна, укључив у то ни да ли ћ бити избора у Србији - који је и овако изнет само списак лепих жеља - има и бољих спискова, а од њих је свакако бољи и конкретнији програм рада који је направи Проф. Слободан Турлаков и штампао га у магазину «Сведок».
Читам шта сам као одговоре на питања страначких радикалских новина «Велика Србија» упутио тој странци 2004. - тада су тамо били Николић и Вучић, пре њих је тамо био и Шешељ...... Тодоровић и други и сада присутни у политици Србије, прошло седам година, Срби све заборавили а они сада као да им се никада нико ни са каквим предлогом о сузбијању криминала нијие ни јавио!
Тако онда, 2004.. тако ове године, 2011., када сам Николићу и Вељи Илићу нудио своје нестраначко учешће на њиховим трибинама и митинзима, нудећи оно што ће они урадити када буду у прилици.
Нису смели, нису хтели, покрили се ушима...
Стање се погоршава, наравно, пишем о томе колико знам и колико смем, никога то не занима, а свима пуна уста «Сузбијања криминала!».
Пазимо се шта радимо! Пазимо хоћемо ли било којим од ових који нам се, преобучени, опет нуде, дати да управљају нашим судбинама - да нам опет после не буду криви неки други!
Све је, ипак, само на нама!
Прочитајте овај прилог, браћо Срби, да не буде да ни вама нико ништа није објаснио, а ви сами то нисте знали!
Прилог:
«
А.Г.А. КРИМИНАЛИСТИЧКА ШКОЛА
Нехруова 131/28,
11070 Нови Београд
11070 Нови Београд
Број 635/04
Дана 09.6.2004.г.
Б е о г р а д
На: gensek@srs.org.yu
Новине Српске Радикалне Странке «Велика Србија»
- Г-ђи Марини Томан -
Веза: Ваша питања која сте доставили
на дан 9.6.2004.г.
на дан 9.6.2004.г.
1. Дуго се бавите проучавањем тероризма,
како би сте окарактерисали шиптарски тероризам?
Шиптарски тероризам је инициран споља и подметнут им као могућност остварења сна о формирању националне државе на туђој, српској, територији која се већ више од 250 година, уз помоћ различити сила, отима од Србије.
Шиптари су непосредно увучени у тероризам подржавани прво од Немачке а потом од Америке, уверени да ће терорисањем и отмицом туђих територија изградити сопствену државу и нацију. У овој жељи с превидели да су само оруђе Американаца за једнокртатну употребу и да ће у каснијем периоду учешће у тероризму бити мач уцене којим ће Америка од Шиптара чинити шта јој буде у ком тренутку потребно..
Америка се од инвазије бившег СССР на Авганистан определила за стварање терористичке мреже (тада је за ЦИА-у почео да ради Осама Бен Ладен, којег сада Америка наводно тражи а не може да га нађе), која ће у сваком тренутку моћи да буде искоришћена у оквиру оперативних америчких техника за овладавање светом.
У мојој Студији о албанском тероризму, ја сам циљеве Америке објаснио на следећи начин:
«Кријумчарске организације Шиптара су опасне јер би у неком неконтролисаном дилу између шефова нижег ранга – кријумчара Шиптара и терориста из исламских држава, кријумчарска мрежа Шиптара могла да транспортује оружје за терористе са Блиског Истока до Европе. Ти путеви су уходани и сигурни и њима се може, ако је то потребно, пренети и мања атомска бомба!
Због тога ће се Америка обратити Србији за помоћ!
(део из моје Студије о Албанском тероризму)
Ова шиптарска организација је привидно најопсанија за Србе, а стварно је она та која/која ће највише угрозити сопствене заштитнике, државе заштитнице из Европе.
Америка мора да уклони све терористе који нису под контролом њених служби, како би могла несметано да манипулише овом опасном делатношћу – оружјем 21. века, глобалним терористичким или антитерористичким мерама, које замењује и скраћује путеве ка окупацијама, агресијама, претњама и отвореним сукобима са сваким – са крајњим циљем да се на најлакши могући начин овлада Русијом!»
(Из текста Студије, истакао Аутор)
2. Које су сличности а које разлике између шиптарских и других терористичких група?
Све познате терористичке групе су под контролом – напосредном или посредном - и у служби глобалних интереса Америке. То је уједно и основна карактеристика која важи за све, па и за шиптарске терористичке групе.
Шиптарске групе су састављене од Шиптара-неверника који изигравају вернике и њихов циљ није борба за превласт по верској основи, већ је то увек економски интерес и то лични или племенски, а сада је то увијено и у државотворну и националну одору, до које Шиптарима уопште није стало јер никада нису имали сопствену државу на сопственој територији.
Увек их је неко негде доводио, смештао и давао им задатке и плаћао туђим територијама – најчешће српским!
Шиптарски тероризма је без мотива на духовном плану, склон је радикалним изменама циљева, окретању од једне ка другој вери, сталним трагањем за пријатељима који ће их помагати и које ће, као сада Србију, издати у тренутку појаве неког изгледнијег и већег интереса. Због непостојања упоришта у духовном он је (шиптарски тероризам) и најрањивији, односно борба против њега је најлакша и води се на материјалном плану.
Србија има моћно, а до сада некоришћено, оружје да економским, легалним и у свету признатим мерама, Шиптаре приведе на праве и искрене разговоре у року од само неколико месеци.
И то оружје ће се искористити у тренутку када на власти у Србији буде некомпромитована политичка организација и некомпромитованим председник државе.
Од осамостаљења Србије од бивше СФРЈ, таква странка није била на власти и такав председник није постојао!
3. Можемо ли очекивати терористичке акције Шиптара на подручјима општина Бујановац, Прешево и Медвеђа?
Да, ако то буде одговарало Америци. А много је разлога због чега би јој све то могло одговарати, и то се креће од стварања услова за повољнији расплет косметског питања у корист Шиптара, до притисака на унутрашњој сцени Србије.
Наравно, ако се има у виду значај предстојеће Олимпијаде у Грчкој, онда не треба занемарити ни могућност да се Европи загорча живот одређеним инцидентима у вези те Олимпијаде какао би се Европи ставило на знање да је неспособна да се самостално носи са опасношћу 21. века, исфабрикованим тероризмом, који је под надзором Америке.
5. Како сузбити шиптарски тероризам?
Србија има знања и снаге да овај проблем ефикасно реши уз услов да јој се одвежу руке које јој је везала Америка. А ако те руке буду и даље везане, онда се морају применити до сада некоришћена оружја.
Желим да истакнем да је основно упориште шиптарског тероризма кријумчарска организација опојних дрога на релацији Турске-Европа и да је та организација била под апослутном контролом Криминалистичке полиције Србије у којој сам и сам радио до 1990.г. која јој није дозволила да прерасте у нешто изнад тога, у терористичку организацију.
Променама на челу српске полиције изведених 1988.г. и променама у политици изведеним 1990.г. година која се ослањала на снаге које нису биле способне да обаве посао, који је до тада успешно обављала криминалистичка полиција испуштена је нит (да ли случајно?!) и кријумачри су се осилили, па су постали прво терористи па потом политичари, а неки појединци из редова полицијаца Србије започели су са бављењем пословима за које нису били оспособљени.
Не треба сметнуту са ума да су шиптарске паравојске састављене од бандита, успеле да на очиглед, наизглед, моћне тајне полиције Србије и војске Југославије однесу из централног дела Србије на подручје Космета, на милионе врећа цемента и ископају и бетонирају на стотине километара различитих ровова и склоништа која су се касније ( а и сада) користе за потребе паравојске Косова.
Истраживањем како се то могло догодити лако и брзо би се добио одговор шта се није смело допустити, односно шта се накнадно мора учинити. Како по питању сређивања односа са Шиптарима тако и позивањем на одговорност за велеиздају, нерад, незнање, несавесност у раду и сл.
Сва је прилика да се српској држави и полицији више никада неће пружити прилике какве су на Косову и Метохији постојала за време владавине С. Милошевића.
Али не треба очајавати, ни Милошевић ни његови наследници нису искористили оно моћно српско оружје!
Када Србијом буду владали Срби који немају никакву централу ван Србије, биће то искоришћено. У мојој студији је то детаљно образложено.
6. Бавили сте се и проучавањем
организованог криминала и
деловања криминалних група на
Косову и Метохији и у Србији.
Он је сада организованији него
икада до сада. Има ли томе лека?
Ја се нисам бавио само проучавањем. Ја сам се најнепосредније бавио оперативним мерама за сузбијање таквог криминала. Наравно, будући да сам радио у републичком СУП, мој посао је био и изучавање, анализирање, прогнозирање, модификовање метода сузбијања и другог од значаја за рада полиције.
О томе сам написао уџбеник «Кријумчарење – узроци и схватање» који је од 1989.г. једини такав уџбеник у Србији и који је и данас актуелан и често цитиран од садашњих полицајаца, који га углавном не примењују!
Истовремено је то и једини такав уџбеник у Србији и бившој СФРЈ, од Другог светског рата!
Одговорно могу да тврдим и аргументујем да је једини озбиљни криминал у Србији, до доласка на влст С. Милошевића, 1990.г., када сам ја отишао из полиције, био криминал који се огледао у кријумчарењу опојних дрога у режији Шиптара из Србије у земље Европе и у зачетку кријумчарење пиштоља и аутоматских пушака из Немачке и Чехословачке, на Косово и Метохију, које је било под контролом.
Илустрације ради колико је тадашње полицијско сито било густо наводим да се пиштољ на Косову и Метохији могао купити за 2-3.000, а ауоматска пушка за 5.000 немачких марака. Закон тржишта.
Мала понуда је условила овкао високе цене.
А данас?
Са свим генералима и пуковницима полиције, колико данас та оружја коштају?
Ја сам по одласку из полиције, 1993.г. понудио странци на власти пројект стварања једне оперативне јединице за сузбијање организованог криминала (нешто као садашња Управа за борбу против организованог криминала коју је у МУП Србије формирао лаик за полицијске послове, бивши судија општинског суда, Божа Прелевић, а потом још већи лаик за те послове, Душан Михаиловић) која се не би бавила собом, која би имала систем рада и која би дала резултат, да у Србији нема озбиљнијег криминала, и то у року од 6-12 месеци.
Није прихваћен.
Потом је тај пројект дат власти коју је формирао ДОС – дато је то Председнику одбора за нацоналну безбедност – није прихваћено и ствари су се одвијале/одвијају се на познати начин.
Када је шиптарски тероризам почео да изазива страх и када су се добри и поштени грађани почели питати има ли спаса против те шиптарске претње, а после на велика звона најављиване «Беле књиге о тероризму на Косову и Метохији» у издању Владе Србије, која је само лепо уапкована застарела картотека, написао сам студију које је обухватила све што се подразумева као минимум знања о једној категорији кримналаца како би се њихова делатност онемогућила.
Власти Србије – МУП се на то није освртао, неке амбасаде су тражиле детаљнија објашњења док већина земаља није обратила пажњу на понуду, чак ни Шпанија и Грчка које су претрпеле масивне терористичке нападе.
Грчка се интересовала после напада, али је сигуран закључак: Још је претежан интерес Европе да је боље трпети Шиптаре - кријумчаре и терористе, него одустати од плана за дефинитивно уништење српске државе и народа!
Све док не буду (европске државе) принуђене да се обрате Србији за помоћ. А тада Србија треба да стави прст на чело.
Да закључим: Може се искоренити и тероризам и организован криминал у тренутку када о томе донесу одлуку надлежни органи који неће имати интереса да се било који криминалац због било каквих заслуга заобиђе.
Наравно, мора се радити по одговарајућем плану. Криминалистичка полиција ради по познатим правилима.
Тај посао је занат и ништа више.
Поштење и стручност се подразумевају. Приче о повезаностима и немогућностима елиминисања српске или шиптарске мафије су празне приче, злонамерних или незналица.
Или још горе, оних који о себи причају легенде које су сами измислили!
7. Може ли председник Србије, с обзиром да то не
спада у његову ингеренцију, да утиче на
решавање проблема које Србија има и са
бујањем шиптарског тероризма и екстремизма
али и са организованим криминалом?
Председник Србије се бира непосредно – он добија мандат од народа, а сви остали по основу гласова датим одређеним партијама. Народ од њега тражи да брине о Србији и народу, што значи и о безбедности у сваком погледу.
И није то мимо његових надлежности. Он тражи и добија извештаје од председника Владе, од ресорних минстара, он има инструменте да утиче на укупна збивања у земљи.
Он може да тражи да се примене српска оружја која до сада нису примењивана. И да надгледа употребу и резултате. Па неће председник Србије бити протоколорна личност – то заговарају они који су хтели да постану председници Србије а када су увидели да им је то недостижно започели су причу да је то небитно место – а то је само «Кисело грожђе»!
Уверен сам да ће сви стручњаци за област безбедности, а за себе тврдим да хоћу, дати све што умеју, могу и имају, председнику Србије који се буде понашао тако да од његове активности имају корист и народ и држава.
Онај који се буде тако понашао, имаће моју подршку и у делима, ако му буду требала.
Ту подршку од мене неће добити они који су били на власти 1993. и 2001. г. јер су пружену руку игнорисали.
С поштовањем, Др Драгољуб Татомировић,
Криминалиста
»
Бог са нама – Пристани Боже!
Драгољуб
Постављено 28.11.2011..г. у 17,00 ч.
0 comments:
Постави коментар