Živeti na otetom!
Живети на отетом!
-Ко се и зашто боји Цигана из Србије?-
"Јуче био Циганин, а данас сам Ром, велика
је промена у животу мом!"
(Брана Црнчевић)У последњих неколико месеци «наши европски пријатељи» нам, поред многих примедби на нас Србе и Србију, ваљда што се не расрбимо и одрекнемо сами себе, што не ставимо потпис на независност Косова, што не дамо да се Ненад Чанак крунише за неку врсту војвођанског краља, што се затеже око давања аутономије Новом Пазару са околином, на челу са, очигледно богобојажљивим, свештеником Зукорлићем, који се бави само свештеним пословима, то је онај што се из «безбедносних разлога» вози у блиндираном «Мерцедесовом» џипу са рег. таблицама NP-MUFTY, ово да се неко не досети ко се у њему вози, што се не обнародује да у Србију дође ко хоће и узме шта му треба....., али главна примедба се односи на «неподношљив» притисак тзв. азиланата из Србије, углавном Цигана, који иду у земље ЕУ да би тамо нашли неки бољи посао од овог који им се нуди у Србији - а Србија им само нуди послове у пољопривреди, једино ту има слободних радних места, остала смо укинули и за њих и за Србе - шта ће нам, имамо стране банке, стране мега маркете и то је доста, што је њима (Циганима) испод нивоа, те се баве далеко сложенијим пословима, а тако сложених у Србији нема и они пут ЕУ.
А тамо оправдано туже Србију за «политички прогон» јер им нуди само послове у пољопривреди за који они нису створени ни обучени, а сунце пече, земља прашњава, мотика тешка.
Тај «несношљиви» притисак Цигана из Србије је цифра од максимално 10.000 годишње, и шта је то у односу на 4 милиона Румуна, 2 милиона Бугара, милион Шиптара, који су истим послом којим и Цигани отишли у «Стару Европу», и шта је то све укупно на око 400 милиона становника ЕУ?
Ништа, та цифра којом се барата, тих 10.000 Цигана из Србије, не угрожавају ниједну државу ЕУ, посебно, нити ЕУ у целини, јер су наши Цигани научили да се издржавају од послова које други углавном избегавају, иду код својих рођака широм ЕУ, а они код кога год закуцају на врата, куцају на врата свог рођака!
Уколико их се не сећа, ништа зато, попричаће па ће се сетити да су им чукундедови, или још старији преци, били браћа рођена!
Европа је насељена рођацима наших Цигана: Грци су Египћани и Етиопљани, Италијани су Египћани, Французи су Галилејци, Немци су Дојчери из подручја Персијског Царства, и каквим правом би се Европа сада могла користити у забрани даљег досељавања њених рођака у земље ЕУ, када су у тој ЕУ и земље са изразитим становништвом у крвном сродству са нашим Циганима?
По чему их могу отерати Италијани или Грци, који су пореклом Египћани, ако су и наши Цигани пореклом Египћани?
О чему се ту заправо ради - јер је очигледно да нису у питању никакви ни економски ни безбедносни разлози, ни опасност од тероризма, јер се Цигани тим стварима не баве - они се клоне сваког оружја и сваког пуцања?
Дођоши - становници ЕУ који су са тих територија отерали домаћине - србска племена различитих назива, сада су у паници због нових дођоша!
Зашто?
Разлог и одговор налазе се у криминалистичкој психологији.
*Да ли сте ви некада, када сте негде хтели да преспавате у свом шатору разапетом на нечијој њиви, могли да утврдите сан? Нисте - наравно, осећај да сте на туђем, да сте шатор разапели без дозволе, хтели и не хтели активира осећај кривице, страха, размишља се у какве проблеме такав потез човека може да доведе.... сан побегне и онда се до јутра размишља, гледају се звезде и чека се јутро да се такво стање прекине - склапањем шатора.
Када сам био млад, две-три сезоне сам као саобраћајац возио полицијски мотоцикл и тако зарађивао плату. Налазили смо групе младих моториста – Немаца, који су се зауставили поред пута и на нечијој њиви разапели шаторе, увукли се у вреће за спавање, развршили стог сена и направили кревете од детелине.... ми млади, волели мотоцикле, видевши да се ради о нормалној омладини, на путу у Грчку, више смо гледали њихове мотоцикле, веће и сјајније од наших БМВ-а, легитимисали смо понеког и слушали њихова извињења што су урадили нешто што им нико не би замерио, ни ми ни власник сена... они, знајући да за то нису имали дозволу, да су на туђем, извињавали су се, причали да су били уморни и да су морали да се одморе, враћали су све у првобитно стање, поздрављали се појединачно сваки са нама и настављали пут уз наше «Пазите се и срећан пут!».
Поредите осећај који су јасно исказали млади Немци, у овом случају, са вековним осећањем нпр. Немаца у данашњој великој држави Немачкој - осећаја да су на туђем, да се газда сваког часа може појавити и тражити да се иселе, плате штету, да их казни, протера... да им учини оно што су они пре 1000 или 300 година чинила власницима територије на којим су, пошто су газде протерали, оформили своју државу, оградили је, поставили стражу и сада нашим Циганима, њиховим блиским рођацима, не допуштају да уђу у то ограђено, као да је то њихово!
Зашто?
Зато што се боје да се ти нови дођоши, ти наши Цигани, не досете како су они дошли у посед државе, те сада они њих протерају са те земље, са истим правом које су они користили и које сада користе за опстанак на тој земљи!
Пазите само, погледајте Немачку са својих 80 милиона становника страхује од 10.000 наших Цигана!!
Пазите само, погледајте Немачку са својих 80 милиона становника страхује од 10.000 наших Цигана!!
Али, ако и треба да се боје - а криминалци највише знају да чувају оно што су стекли криминалом. Нормални људи немају осећај да ће се неко сваког часа појавити и отети им њихово - али само зато што то што имају нису стекли било каквим криминалним делом, и тај осећај им даје смиреност и сигурност у наступу и одбрани.
Поредите ово са ситуацијом која вам је сигурно однекуд позната: Човек је у браку, има жену и децу-појављује се млада и лепа девојка и својим вештинама успева да изгура из тог брака прво жену, а потом одгурне и децу, роди са таквим неопрезним човеком дете, гаји га, спава са једним отвореним оком све чекајући да се врати она коју је изгурала.... и чека, стари, прецветава, а онда се опет у кругу тог човека појављује једна млада и лепа, вешта и истрајна да се убаци на њено место.... често у томе та последња и успева, али ја овде скрећем пажњу на дрхтурење оне друге, оне у средини, која цео живот проведе у страху од доласка неке нове, која ће применом њених испробаних метода запосести оно што је она отела.
Тако се садашњи народи тзв. «Старе Европе», плаше од 10.000 Цигана из Србије, плаше се Срба јер су Срби крвни и правни наследници, и заправо књижни власници, земље на којој је организована садашња ЕУ, са Немачком, као најважнијом државом!
Због тога атак на Србе, због тога атак и на Цигане из Србије, због тога притисци на Србију да се одрекне сама себе!
Како рођаци наших Цигана, сада уважени становници «Старе Европе» доживљавају појаву група наших Цигана на својим вратима?
Мој познаник, Циганин, био је једно време успешни бизнисмен у Аустрији, међу својима, како ми је говорио, вратио се у Београд, основао модерну фирму, довезао нов «Мерцедес», имао уграђен радио-телефон у колима (тада није било мобилних, ни пејџера) и на београдским раскрсницама, на којима су мали Цигани прали шофершајбне, викао на њих, терао их од кола, грдио, бацао им паре далеко на тротоар да се само склоне, знао да изађе из кола и љутит их појури.... гледао сам то и питао га због чега све то?
Рекао је «Брале, не могу да гледам себе, када год их видим, вратим се у детињство, које је било као и њихово!»
Појава наших Цигана у Белгији, Холандији, Немачкој, Аустрији, Италији, Француској, Грчкој - у Румунију, Мађарску и Бугарску, наши Цигани не иду - је активирање генетског записа који је затрпан у потсвести сваког становника «Старе Европе» - они га потсете на корене, они би да их отерају да их не гледају, да их не потсећају на чињеницу «ко су, одакле су и како су се ту сместили?» - проток од више стотина година не игра никакву улогу - генетски запис све памти и прекопира у наследнике, зато се код нас каже за неког стално гладног, коме су очи гладне «направио га гладан к....» односно њихова појава у овим, њиховим рођацима настањеним, земљама изазива онај описани страх криминалаца који брижљиво чувају украдено, страх описане жене која је преотела нечијег мужа, страх младих моториста што су на туђем разапели шаторе и развршили сено..... е, тај страх нама Србима није познат и због тога ми «наше врле пријатеље из ЕУ» баш не разумемо најбоље... али ми Срби их морамо разумети, они дрхте на отетом, они тамо не могу да пусте корене, они се трзају на сам помен «Србин» - та реч је асоцијација на: Ево их, Срби, отераће нас, тражиће, своје, имају право, шта ћемо сад?!»
Да није овог страха да ће им Срби (а хоћемо једном сигурно) тражити повраћај у пређашње стање, не би се сви тзв. европски (у ствари арапско-афрички) народи 1999.г. онако лако договорили да нападну Србију - нису они нападали, сада по територији малу, Србију, они су се храбрили силећи се над Србима, показујући им да и не сањају да поврате оно што су они заузели!
Позната јавна личност и скандал-мајстор Ненад Чанак, чији се деда после Првог Светског рата доселио из Славоније у Војводину, сада је највећи заговорник ограничавања права «дођошима», истим оним Србима који се нису доселили 1918. . када и његов деда, већ после прогона од стране Хрвата 1995. г.
Он, и сам свежи дођош, ограничава права садашњим дођошима - а између њихових «влакова без возног реда» нема ни 100 година!
Живети на отетом и није живот, поседовати отето не доводи до стања задовољства, боравак на туђем не ствар услове за пуштање корена, - стално је торба са најнеопходнијим стварима у приправности, стално се штреца на позив непознатог гласа телефоном, на појаву непознатог на вратима - ово свеже доживљавају генерације, наследници деде Ненада Чанка, којима су додељена имања и куће домаћих Немаца, јер се сада потомци тих домаћих Немаца појављују и распитују када ће им то што је од њих одузето бити враћено у посед - стално је ту држава у неким односу са стварним власником.
Фиктивна решења о додели нечијег имања некоме не стварају трајну и правно решену ствар - онај који користи такво решење, свестан је тога, и зато и Ненад Чанак галами, самохрабри се, зато галама Немаца и осталих рођака наших Цигана о «несношљивом» притиску Цигана-азиланата, зато им ми, власници целе Европе, морамо, са правом власника, рећи да су наши Цигани са нашег у Србији отишли на наше у Немачкој и широм ЕУ, те да их не узнемиравају, јер смо ми сагласни да буду на нашем и тамо и овде!
Фиктивна решења о додели нечијег имања некоме не стварају трајну и правно решену ствар - онај који користи такво решење, свестан је тога, и зато и Ненад Чанак галами, самохрабри се, зато галама Немаца и осталих рођака наших Цигана о «несношљивом» притиску Цигана-азиланата, зато им ми, власници целе Европе, морамо, са правом власника, рећи да су наши Цигани са нашег у Србији отишли на наше у Немачкој и широм ЕУ, те да их не узнемиравају, јер смо ми сагласни да буду на нашем и тамо и овде!
Даће Бог, све ће се то наместити како треба! Јер је отето-проклето!
Драгољуб Татомировић
Доктор права-криминолог и теозоф
Постављено 24.5.2011.г.
0 comments:
Постави коментар