Tata, jel mi sada više nismo Cigani?
Тата, јел ми сада више нисмо Цигани?
-Београђанин, као занимање-
Јуче сам добио ово писмо које преносим, као прилог овог текста - оно ме је и обрадовало и растужило - био сам радостан што се као први јавио Србин који није из Србије, који живи у Канади, али који воли Србију, онако како би требалo да је воле сви Срби на свету, са својим коментаром у вези моје идеје да се оформи политичка странка «Србија Јача» и да чланови постану сви Срби, уз могућност да се у њу учлањују и несрби, и тужан због потврде мојих претпоставки о стварном односу Срба који живе ван Србије, према Србима и Србији.
Већи део лета проведем на легендарној србској гори – Равној Гори, и јутрос пре устајања покушавао сам да објасним због чега се Србима који су отишли из Србије, догађа ово што ми је Србин из Канаде написао.
Било је разних одговора на питање које сам себи поставио, и идеја како ово поставити на блог као један чланак, чланак поруку Србима који не живе у Србији... Двоумио сам се да ли да штампам лепу македонску песму «Тугината пуста да остана», песму Алексе Шантића «Остајте овде» или да то илуструјем нечим јачим, нечим што ће ове покушаје Срба из иностранства учинити и смешним и тужним и објаснити им да се од себе не може нигде побећи.
Определио сам се за ово јаче, као поруку и објашњење:
Један успешни политичар Србије, Циганин по народности (или како би рекао наш песник Брана Црнчевића: «Јуче био Циганин, а данас сам Ром, велика је промена у животу мом!») са својим сином, дечаком из Основне школе, ишао је на сахрану свог оца у селу из кога и сам потиче. Дечак је по први пут био сасвим убеђен да су он и тата му, Цигани, да је деда којег сахрањују Циганин, као и већина оних који су присуствовали сахрани - син политичара то није хтео да прихвати као непромењиву околност, и по завршетку сахране питао је тату «Тата, јел ми сада, када смо деду сахранили, више нисмо Цигани?»
На ово ме подсећају наши Срби, који свој патритизам само повремено, и само мали број њих, исказују својим коментарима, увек под кодираним именима, када коментаришу извесне чланке и догађаје у Србији, када су спремни да укажу «шта и како треба чинити», да се «За Косово треба борити и Шиптарима не дати ни педаљ територије» - ваљда све очекујући да ће по тим упутствима да поступају ово мало преосталих Срба у Србији, а они би се удостојили, можда, да се врате у Србију, када се «ми доле - у Србији, опаметимо и доведемо земљу на ниво неке Канаде»
Србија и Срби су за њих, чак и за Србина чије писмо штампам као прилог, «тамо доле», замислите неког Србина који је из Средишта Планете Земље - Србије, отишао у Америку, Канаду или Аустралију, далеке периферије Планете, за своју домовину кажу «она, тамо доле!»
Браћо Срби, покажите да сте браћа, да сте Срби, да Србија може да на вас рачуна као на своје грађане, на амбасадоре Србије који о њој причају истину, који је описују као најлепшу земљу на свету, а она то јесте, са народом каквог нигде нема, са народом у чију кућу као непознати путник можеш свратити и бити угошћен као род рођени!
Зашто желите да се расрбите, зашто говорите, и када то не морате, најпростијим језиком на свету - енглеским, који је настао, као и сви језици света, од србског језика (на овом Блогу под «Књиге» постављена је књига «Заштити силом читану реч» коју можете преузети - читајте, ширите ту непобитну истину о Србима и Србији, правите се важни, не покушавајте да се убаците у народе међу којима живите - да ли живите, ухватите ли себе да некада певате улицом, у стану, да се радујете животу а не конту у некој банци, која ће ускоро да пропадне?
Доведите пријатеље, ако сте их тамо стекли, да виде одакле потичете, доведите их у моје двориште где постоји скоро свелечна вода (има детаљно све под «Алтернативна медицина» на овом Блогу), доведите да учествују у животу Срба, да пожеле да не иду тамо одакле су дошли...
Ко сте ви браћо Срби из иностранства? Имате ли одговор на то питање? Зашто сте тамо отишли, шта тамо радите, шта тамо и кога морате да трпите, шта су ваша деца, да ли ће и они по сахрани деда питати мајке и очеве «Јел тако да сада ми више нисмо Срби»?
Шта сте постигли у том иностранству, смете ли да напишете неки чланак у којем би сте критиковали државу у којој живите, као што ја критикујем Србију - ја је волим и ја је због тога и критикујем. Зашто се не ангажујете да поправимо Србију, да стане на ноге, притискају нас државе чијим ви језиком говорите и у чије народе се насилно угуравате - као да је то могуће: Не могу се помешати уље и Вода!
Ухватите ли себе некада да се радујете лошим стањем у Србији, и како себи честитате како сте направили прави потез напуштајући брод који тоне - не, браћо Срби, неће овај брод никада потонути! Србија је вечна, о томе сам написао у више чланака, чувајте се да себе не доведете у ситуацију да се ми који нисмо бежали из Србије, као ви, из различитих разлога, када будете, ускоро, махали својим србским пореклом, тражећи место у Србији, да се ми према вама тада не понесемо као ви сада према «нама, тамо доле!»
Увек се смејем када неко за себе, као највећу вредност и квалификацију, каже «Ја сам рођени Београђанин!» Пазите, ми се смејемо вама који кажете «код нас» мислећи на неке Канаде, Холандије, Аустралије.... зар вам је то достугнуће?
Знам мајке које својим ћеркама шаљу новац, а оне раде у Чикагу, шаљу им за авионску карту када долазе да «овде доле, праве зубе», знам неке који долазе на сваких пет година, и на питање чиме се тамо баве намерно лошим србским уз мешање енглеског кажу «Ја сам асистент инжењера, који је настојник једне велике зграде - ја идем и мењам сијалице у становима, ја сам доста напредовао...на шта се Срби смеју и сажаљевају га. Жалите ли ви себе често? Плачете ли у осами? Не брините, плач је лековит!
Знам неке мајке које имају више ћерки-једна се удала за Холанђанина и тамо живи-она је једна од оних која говори «тамо код нас», мислећи на једно холандско село, а мама је целу кућу искитила њеним и Холанђаниновим фотографијама свима говорећи «Ево, ова ми живи и ужива у Холандији» - а како она живи и ужива, само она зна!
Знам, ја сам за вас Птица Ругалица, убити птицу да оно због чега се она руга нестане, или јој бити захвалан што указује на оно што је стварност, а на шта не желимо да гледамо отворених очију?
На вама је - одлучите се!
Желим вам свима свако добро, добар сан, бистру главу и храброст да себи изађете на мегдан, и да победите! А тада сте победник свега на Земљи и Небу!
Ваш,
Др Драгољуб Татомировић
Доктор права-криминолог и теозоф
Постављено 20.5.2011.г. у 23,40
Прилог: Писмо Србина из Канаде
«2011/5/19
Dr.Tatomirovicu zelio bih samo da vam se zahvalim na vasem radu i trudu kojim pokusavate da otvorite oci nama Srbima i da nam istovremeno dokazete da ima nade za sve Srbe i Srbiju. Ja licno nisam iz Srbije ali ziveo sam u Srbiji nekoliko godina i volim je kao svoju rodjenu zemlju. Inace zivim u inostranstvu tacnije u Kanadi, pratim sva dogadjanja u Srbiji i tesko ni pada sve sto se dogadja tamo trenutno. Sto se tice Srba u Kanadi mnogo ih je izgubilo volju za Srbijom i Srbstvom, sve je manje patriota. Mnoge od njih neinteresuje ni Srbija ni sta se desava u njoj postali su veliki Kanadjani cak i ne pricaju nas Srpski jezik prodali su se za saku dolara.
Ovamo kanstantno pokusavaju da od nas naprave robote sire razne lazi o desavanjima u zemlji kao i u svijetu i to im ide odlicno od ruke posto oni znaju kako se to radi. Sve ovo sto "oni" rade ovde a i dole kod vas me strasno nervira i prosto ne mogu da vjerujem da im ide od ruke, ali se u isto vrijeme se radujem posto znam da ce svima njima sto ovo rade brzo doci kraj. Ja vam zelim sve najbolje i mnogo uspijeha sa formiranjem infostrukture "SRBIJA JACA", licno bih zeleo da budem na Specijalistickoj Kriminalisticko-obavestajnoj obuci ali to nazalost nije moguce posto nisam drzavljanin Srbije. Ako mogu pomognem vama ili stranci "SRBIJA JACA" vi samo recite sta treba da ucinim.»
0 comments:
Постави коментар