Vojnici!
Војници!
-Како, одлучићемо када нам дају бојеву муницију-
Пре две недеље сам се вратио на зимовање у Нови Београд – отишао сам и на један од ресторана-сплавова на Новобеоградској обали Саве, разговарао са познаником у миру све док кроз прозор нисмо уочили «екипу» од 7-8 мотоциклиста, чији је вођа возио мотоцикл на задњем точку све док се нису одлучили где ће да паркирају.
Умало да су изазвали љутњу шетача, али је она спласнула у тренутку када су се око њих и мотоцикала окупили дечаци који су до тада уредно шетали са родитељима.
Некима су дозволили да седну за управљаче мотоцикала, после чега су сви рекли да би и они желели да буду «Мотористи» - ушла је група од њих десетак, сели у један, нама близу, угао, наручили шта су хтели - алкохола није било - па су причали о моторима, о плановима, о догађајима са предходних путовања, и тако ничим посебно не изазивајући моју посебну пажњу.
Симпатични су ми, јер сам и сам као млад собраћајац возио милицијски мотоцикл «БМВ».
Намеравали смо да боравак у том ресторану скратимо, али..... неко од њих је поменуо «да их војска пописује, а вас овде у Београду?» - будући да сам то исто чуо и на неком другом месту, обратио сам пажњу и чуо, отприлике следеће:
*Били ови из Војске (Војни одсек у Општини) код нашег председника и тражили списак свих нас са подацима о моторима, марка, стање, цена и све оно, чуј као да ће да купују...
Овај наш рекао да ће да види, да сазове Управни одбор Клуба, а они њему, ало, момак, никакав Управни одбор, спреми податке, и будите спемни ако буде нека војна вежба или мобилизација - за три дана нам све спреми, и отишли.
Председник нас обавестио, знаш ми смо стално на вези, ми се скупили и он нам рекао шта се од њега тражи...
*И?
*Па ништа, шта «И» ја сам напр. рекао да нисам служио војску и да немам намеру да сада у миру изигравам неког добровољца, да нећу да будем војник, да немам војни распоред и да мој мотор не дам никоме - ако држави треба нека купује моторе!
*Београђани су објашњавали да код њих још нису били, али да је добро да су им то пренели да буду спремни.... моторе не дамо, а да ли ћемо бити мобилисани видећемо.
*Један од њих је узео реч и пробао да им ствар појасни:
*Знате, Браћо, држава, свака па и ова наша, оваква каква је, може да уради шта год пожели, мислим она на то има законско право, и ако одлучи да нас мобилише, она то може, може и да нам узме моторе, може мурија да нас одведе, па бивало је то и раније... само она, држава, то може уз услов да се ми тим њиховим плановима повинујемо.
Она лако може да набави 20.000 мотоцикала - из сваке општине у Србији узме само по 100 и на њих да смести 40.000 нас моториста, да нам стави у руке «Калашњикове» и ето ти 40.000 мобилних војника, елитних новокоњаника!
Може држава да мобилише и џипове има их на хиљаде - и њихове власнике, и да на сваки џип иде по 5 војника то ти је још 50.000 војника, она може да од ловаца направи по две ојачане чете од по 200 војника у свакој општини, то ти је око 350 ојачаних чета и а то ти је око 70.000 наоружаних војника!
Колико је то укупно: па то је укупно 160.000 војника, а то што нисте служили војску, биће обука од два дана, једно гађање и на фронт!
*Хало, мајсторе, хало Брате, на који фронт, против кога, овај наш, Тадић и Дачић и онај Шутановац говоре да Србија више неће никада ни због чега ратовати... Конобар, понови све још једном!
*Хе, Брате, наравно да неће, али јеси ли размишљао да ли ће ратовати да опстану на власти, да се спасу одузимања имовине, затвора, гладног и опљчканог народа?!
*Нисам, Брате, а што да неће нас терати да бранимо њих? Па то би било да ми њих бранимо од нас! Ха, ха, чуј ово, мада Србија је чудо, могу о ни и то да смисле...
Шта да радимо?
*Ништа, идемо кућама, планирамо чешће састанке, идемо на краће туре, моторе не дајемо никоме, не јављамо се у добровољце, али ако нас мобилишу и распореде.... то не поштујемо, ми имамо своје организације, своје везе, своја преноћишпта, своје механичаре, своју логистику, ми ћемо, Браћо, Срби, одлучити шта ћемо радити!
*Али, Браћо, ћутимо, чекамо, наизглед слушамо, и то све док нам не поделе оружје и бојеву муницију, а тада Браћо, ми одлучујемо!
А, они, па нека купе мотоцикле, џипове, камионе, утовариваче и булдожере, ено им Чуме њему су дали да асфалтира по Србији, ено им Веља Илић, Мркоњић, ено им Дачић са жандармеријом.... ми више никада нећемо бити средство у рукама оних који се нама не свиђају!
Да ли је ово у реду?
*Јесте, Брате, то је у реду, идемо, па ћемо се касније издоговарати!
У себи сам им пожелео срећан пут, поздравио се са познанком и ово носио у себи неколико дана, а данас када сам чуо обећање «Слобиног малог од Палубе» како се шепури у Америци где даје обећања о жестоком одговору Србије на «радикални вехабизам», сетио сам се овог невољно упамћеног разговара и на овај начин га чиним доступним и онима који са "неидентификованих" Интернет прикључака из Србије читају ова Блог, да пренесу коме треба и оно што сам ја случајно чуо.
*У памет се браћо, Срби!
*Мотористи, срећни вам путеви!
Бог са нама – Пристани Боже!
Драгољуб
Постављено 31.10.2011.г. у 18,50 часова
0 comments:
Постави коментар