Živ je Sloba, umro nije!
План за спас Србије од «угледника» који су је изнутра окупирали и поробили, који су створили амбијент за масовну наркоманију, алкохолизам и проституцију, под изговором да Србију демократизују и уведу у Европску Унију до 2020. године, или једне године после тога, ако их Србија не буде дирала и буде их непрестано до тада бирала да врше власт у Србији!
Србији на поклон од
Драгољуба Татомировића.
Драгољуба Татомировића.
(06.12.2010.г.)
Детаљи оперативног плана на:
Жив је Слоба, умро није!
Како нам се догодио/ла Шарић-Шар(ићева)ена метла која ће да очисти Србију?
Када је 1980.г. умро руководилац и оперативни техничар Интернационалног Експеримента «Југославија», Ј.Б.Тито, извршене су све потребне припреме за отпочи њање другог, на основама претходног, експеримента – «Изучавање начина за разбијање вишенационалних и вишерелигијских држава у циљу изналажења најбољих метода за урушавање једних а стварање других држава, у свему налик на некадашње колоније Римског царства».
Појава политичара после Ј.Б. Тита било је планско постављање дуго одабираних и припреманих техничара за реализацију новог Експеримента – који је и данас у току у Србији.
У оквиру реализације новог Експеримента у време када је све наизглед било као и у време Експеримента «Југославија», изненада, за оне који нису знали шта се спрема, дозвољено је штампање у државним штампаријама књига попут « Учење Дон Хуана» у којем измишљени аутор Карлос Кастанеда на врло популаран начин уводи читаоце у свет опојних дрога, магије и шаманизма, служећи се знањима антропологије - штампано више пута у тиражима од по 20.000 примерака.
Јужноамеричка гљива «Пејотл» бива детаљно обрађена у масовним електронским и штампаним медијима, наркомани се појављују у јавности и причају о својим искуствима. Гљива «Пејотл» је сликовито описана, дате су њене хемијске карактеристике, те је само фалио отворен позив младима да на то обрате пажњу – да је набаве и пробају.
У исто време појављује се и књига «Паралелни свет» нашег човека који је живео у иностранству који се назвао Б.(Божидар)Д. Бенедикт, која је штампана у више десетина издања од по 5000 примерака, у којој се по први пут слободно и документовано пише о надчулним појавама, говори се о души, видовитости, ванземаљцима и сл., што је била перфектна припрема за појаву на стотине домаћих видовњака, пророка, белих магова, и одмах потом се појављују и тзв. бели магови из бивших совјетских република који су се овде бав(или)е обавештајним радом и згртањем великих сума новца.
Видовњацима су обезбеђени јавни наступи на свим државним телевизијама и радиостаницама, они пророкују успех Слободана Милошевића, стварање Велике Србије, и свега другог што је и Савез комуниста Србије, (којем је ради успешније подвале да су они са комунизмом рашчистили, промењено име у Социјалистичка Партија Србије са Милошевићем на челу), причао да планира да уради.
Зашто је ово рађено?
Било је потребно усмерити, првенствено, тада, младе, рођене 1965.г. и касније, да приликом, већ сасвим извесног, пада тврдог и дугогодишњег ослонца Срба-комунистичког атеизма, они не затраже ослонац у православљу, већ у магији, окултизму, шаманизму, као осигуравање безбедног пута за наилазеће многобројне политичке идеологије и партије, верске и друге секте, нове цркве-секте и, наравно, нове врсте опојних дрога. Резулатати тзв. сексуалне револуције су се налазили тек у повоју – по први пут су се у јавности и средствима јавног информисања појавиле скоро голе певачице које су слављене више него научници и инжењери – хиљаде младих девојака и девојчица је себи за циљ поставило да буду певачице. И то траје и данас. Младе новинарке и ТВ водитељке, тада и данас, такмиче се у слободном облачењу па се у емисијама на телевизији не може закључити ко је певачица а ко новинарка – певачице постају ТВ водитељке а ове пак, по сваку цену, хоће у певачице.
Комунисти су проценили да је Правослаље, као «опијум за народ» како су га називали, много штетније од окретања младих ка највулгарнијем облику сексуалне револуције, опојним дрогама, магији, окултизму, шаманизму и свему што иде уз то – о последицама се ни тада, као ни сада уосталом, није бринула држава већ појединци из породица које су разорене опојним дрогама, проституцијом и сектама.
У време док сам непосредно бринуо о сузбијању кријумчарења опојних дрога на територији Србије, у Београду је било евидентирано 10.000 лица која су користила опојне дроге и у тај број су се тада убрајали и клинци који су удисали испарења «Тигар» лепка. Инспектори полиције су лично знали сваког растурача било које опојне дроге и ситуација је држана под одговарајућом контролом. Полиција се ангажовала на елиминисању дотурања опојних дрога у Србију и са европским полицијама чинила све што је потребно да се путеви дроге осветле и онемогуће. Значи, полиција се првенствено бавила крупним снабдевачима, није било заштићених ни по ком основу, полицајци су волели свој посао и могли несметано да га, у складу са законским прописима, обављају.
Министар полиције је био политичар-господин којег смо ословљавали са «Друже», који се није мешао у детаље полицијског рада нити се појављивао у јавности да обавести о успесима фирме којом руководи - тадашњи министар полиције је одговарао Влади Србије и Централном комитету Савезу комуниста! Возио је сāм своју «Заставу-128», са «AR» регистарским таблицама јер је дошао из Аранђеловца, где је наставио да живи и као министар, свакодневно путујући на посао у Београд. Телохранитељ је за функционере, ниже од председника државе, био непознат. Свог сина је запослио у Одељење за сузбијање наркоманије, у Градској полицији Београда, рекавши да ту може да научи посао.
На договоре са страним полицијама ишли су оперативци савезне и републичке полиције који су по повратку извештајима обавештавали министра о договорима које су постигли и обавезама које су преузели.
Када је, 1988.г. одлучено да се отпочне са реализацијом Новог Експеримента, догодио се раскол у Савезу комуниста Србије, уклоњен је политичар Иван Стамболић а устоличен Слободан Милошевић.
Уклоњен је, поред многих других, и скромни министар полиције, кога су волели народ и полицајци, који је сāм возио своју «Заставу-128» и који није тврдио да је полицајац нити да зна да ради те послове, а на његово место је дошао техничар за спровођење Експеримента.
И сви министри полиције, после овог скромног из Аранђеловца, тражили су да их ословљавају са «Господине» иако то нису били, па и последњи који је одрастао као Слобин «Мали од палубе», и сви су тврдили да су полицајци, иако су били/јесу тотални лаици за те послове.
Ствара се СПС (Социјалистичка партија Србије) која је ново име за ортодоксне комунисте, чији наследници и сада учествују у власти, стицајем околности баш су непосредно задужени и за сузбијање кријумчарење опојних дрога и наркоманије.
У Србији је у једном дану, јуна 1990.г. уз пензионисање више хиљада полицајаца, извршено и пензионисање комплетне Оперативне полицијске Групе за сузбијање кријумчарење опојних дрога - пензионисањем инспектора старих 40-45 година, Служба државне безбедности се почела отвореније интересовати за опојне дроге иако је то посао Јавне безбедности, стварају се паравојне јединице на чијим челима су познати ликови из подземља, од којих комунисти у редовима новинара праве националне хероје, скоро непосредно позивајући младе да се угледају на њих – да се не школују, не запошљавају, већ да се укључе у «Бизнисе» око препродаје нафтиних деривата, цигарета а потом и свакодневних потрепштина јер је С. Милошевић, са својим СПС стручњацима, (од којих су неки и сада високи функционери садашње власти Србије), плански изазвао несташицу роба за свакодневну употребу, и 1992-1994.г. изазвао највећу хиперинфлацију забележену у историји ове Цивилизације и на тај начин опљачкао сваког појединца своје државе (аутор је ишао у Банатско Ново Село код Панчева и од кријумчара, који су бензин продавали под заштитом полиције, куповао бензин по ценама једнаким садашњих 3,5 Евра/литар). Истовремено се враћају способни појединци из подземља у Европи, формирају се специјалне паравојно-параполицијске јединице којим руководи СДБ, рат се припрема, а путеви опојних дрога се сређују и чине проходним. Уклања се државна саобраћајна полиција са главних транспортних путева опојне дроге, одједном нема бензина за саобраћајне патроле, а села око Бујановца и Прешева бујају од бизниса са опојним дрогама.
Уводи се нова мода да млади излазе у провод у 22 часа а враћају се кућама «првим јутарњим» (око 04,30. ч.) аутобусима градског саобраћаја – родитељи рођени 1965.г. и касније, упознати и са делима Карлоса Кастанеде (измишљени лик) не сматрају да је упознавање њихове деце са опијатима и другим опојним дрогама нешто трагично - две генерације лелујају, очеви уводе синове у «бизнисе» а мајке поучавају ћерке како «да се снађу» у новонасталим ситуацијама.
Овај тренутак су чекале верске и друге секте, цркве-секте, јогини, аутори различитих антистрес програма, руски биоенергетичари, разни видовњаци, врачаре и други «којима се јавља» - (узречица некада веома популарног видовњака који је вртео прстен на руци и говорио «јавља ми се») – црква се не види из сопствених проблема око збрињавања избеглих свештеника из Босне и Хрватске, она измешта све покретне вредности са Косова и истовремено гради огроман број цркава, на остатку Србије, несразмеран броју верника, првенствено да би нашла радна места за избегле свештенике и да би бројкама о новоизграђеним објектима могла да прича о својим успесима.
Генерације које немају ослонца, лелујају се, овај свет им се не допада, «Кастанеда» их обавештава о другим световима, који су бољи, којим треба тежити и тржиште опојних дрога је обезбеђено!»
Сада, после сетве која је обављена од стране власти у 1988-1990. години па до данас, и свих догађања проистеклих из обавеза које су оперативни техничари те власти преузели у односу на своје менторе, имамо жетву.
Жетва је таква каквом је видимо и доживљавамо, они који су обавили сетву налазе различита оправдања за умањење своје кривице, траже нову прилику да доврше започето, моле за наше гласове, лажу нас и варају на различите начине, удружују се наводно различите идеологије и странке само да би остали на власти, државни ресурси су опљачкани, село је учињено пустињом из које би сви преостали да побегну, без посла је милион грађана, испод границе сиромаштва је други милион, а пензионери се криве што су постали терет овакве државе, што их је много и што не умиру довољно брзо, о сузбијању криминала говоре они који су били у полицијским регистрима као криминалци, за министре полиције се постављају правоснажно осуђена лица или лица – кумови и пријатељи оних који буду ухапшени после контакта са њима под сумњом да су извршили тешка кривична дела примања мита и злоупотребе службеног положаја - жмури се на оба ока да би се намакла већина за формирање власти, а онда ти осуђени и ови сумњиви и блиски са онима који су под истрагом треба да заведу ред, прво у редовима полиције(!), о поштењу говоре они који не могу да докажу да су се обогатили на поштен начин, догађа се оно што је пројектовано: Многи би да побегну из овако организоване државе, али не у другу државу, јер су и друге државе у сличном стању – они би да побегну у неки други, бољи, Виши свет!
Гледајући како су се, и где, на насилан, криминални и
разбојнички начин, угнездили различити бандити у
овом свету, многи из Србије, немајући
разбојнички начин, угнездили различити бандити у
овом свету, многи из Србије, немајући
могућност да насиљем обезбеде за себе лепше
место у овом, кроз насиље (употребом опојних дрога
и алкохола) хрле у Виши свет!
место у овом, кроз насиље (употребом опојних дрога
и алкохола) хрле у Виши свет!
План је изложен детаљно у наслову "Шта нам је чинити" којим има више целина-поднаслова.
Детаљи оперативног плана-клик на:
др Драгољуб Татомировић
Постављено 06.12.2010.г.
0 comments:
Постави коментар