Nostradamusova pročanstva za Srbiju i svet posle 2005.g.
Резиме-Србија и Свет по смрти Антихриста 2005.г.
Од Великог Потопа у којем је преживео Ноје са својом породицом, па до данас води се борба између људи који су се поклонили и приклонили Богу и оних који су се приклонили Антихристу у лику Анђела Лучоноше, који се одметнуо од Бога.
Борба у последњих 6000 година је борба црних људи, потомака Нојевих синова Хама и Сима (Сема), које је њихов отац Ноје проклео због исказаног непоштовања њега као родитеља, против белих људи, потомака трећег Нојевог сина, Јафета.
Боље речено, сво ово време на једној страни су бели људи, Расани, Рашани или Срби, а на другој страни су Арапи, Јевреји, Кинези, многобројна старозаветна израелске племена која су се одметнула од Бога, променила имена својих племена и као нова, са фалсификованом историјом о свом пореклу, запосели српске земље у Европи, Азији и Африци.
Команду војске која се бори против Срба предводе стари Египћани у лику Римљана, како су се назвали када су дошли на територије данашње Италије која је дотле била домовина српског племена Ера или Ерића, из чега су стари Египћани извукли назив Етрурци, а Ерића земље називали Етрурска.
После Христа, старим Египћанима, у Европи, придружили су се у командном штабу и Јевреји који су били протерани са територија старозаветног Израела.
Египћани-Римљани и Јевреји преузели су језик и писмо Ерића, оформили језик-хибрид «латински», од српског, египатког и елинског (грчког), те су га силом наметали народима у целом Римском царству, али се он угасио и живи као мртви језик који се користи у медицини и још неким наукама. Фалсификовали су историју ове цивилизације, укључивши и све прве свете књиге које су биле написане на српском језику, потом су оригинале уништили и терали цео свет па и власнике првобитних оригинала, Србе, да се служе њиховим фалсификатима, сада исписаним на елинском, хебрејском и латинском, што им је углавном и успевало јер су будно мотрили да се њихови фалсификати не открију.
Стари Египћани, сада названи Римљани, у савезу са осталим арапским племенима и племенима других црних народа уништавали су Србе у свим ратовима, у последњих 6000 година: у Русији су убили 60-100 милиона Руса, који су заправо Срби преостали на својим некадашњим територијама. Уништили су, у савезу са асирским и медо-персијским племенима, међу којем је било и племе Дојчера, које се учинило доминантним у садашњој Немачкој а која у свом називу истиче то персијско порекло:«Дојчланд» од «Дојчер», Србе у целој Европи или их покрштавањем преобратили у тзв. Немце или у наводне Словене. У савезу са Етиопљанима, касније названим Грцима, уништили су или асимиловали све Србе у данашњој Грчкој, а у савезу са Јеврејима уништили су Србе у Малој Азији и Африци.
Уништавали су Србе у два званична светска рата и у многим локалним ратовима у којима су Срби нападани од свих потомака арапских племена, Римљана (Египћани), Елина (Етиопљана), Француза (Галилејаца), Немаца (Дојчера), Турака (Монголо-Кинеза), Бугара (Монголо-Кинеза), Маџара или Манџура (Монголо-Кинеза) и то тако да су се они сви, и у ситуацијама када су били у међусобној завади, лако договарали око напада на Србе. Срби су свима њима били противници, а њихови сукоби су били породичне несугласице, углавном рђавих народа и племена.
Исто су ово чинили крвни сродници, сада већ удружени у Европску Унију, од 1980.-2005.г. када отвореном силом пказују шта намеравају да учине са својим јединим правим противником – Србијом.
Рат се води на једном фронту, углавном, против Срба. Остали ратови су намирење међусобних дугова арапских племена која живе у Европи и других племена црних људи.
Овај фронт је потврђен више пута у време финалне активности Антихриста – Папе Јована Павла Другог, коме ове, 2005.г., истиче последња, 27. година власти, (1978-2005.г.), и то:
- Чврстим фронтом свих арапских племена у Европи, других племена црних народа и уз одобравање Јевреја, разбијена је бивша СФР Југославија која је обухватала највећи број српских племена.
- Чврстим фронтом НАТО пакта и још 18 држава да се Србија бомбардовањем уништи које је трајало 77 дана у 1999.г. То је уједно била једина битка овог мамутског савеза који се годинама спремао и оружао да би скупио храбрости да нападне Србију. И напао ју је, али само из ваздуха и из далека! Бојало се Зло Доброг, па је нападало само са безбедне висине, пошто су претходно учинили да Русија, као Пилат од Исуса Хруста,, пере руке од Србије. Сви они - толики и такви, нису смели да кроче на Косово и Метохију све док са те територије није отишао и последњи српски војник! После су већ били страшни специјалци, маринци и шта још не!;
- Чврстом поделом света на Србе и остале, на међународном такмичењу певача уТурској, 2004.г., представник Србије је певао песму на српском, док су сви остали певали на енглеском језику. Убудуће би требало ово акмичење организовати тако да остатак света изабере свог певача и да се он натпевава са представником Србије;
- Превелико је одушевљење сваке државе и на помен да је посети верски поглавар Римокатоличке цркве, док га Србија не жели као госта. Папа би да и Србију благосиља и покаже да је он и њен цар. Али му се не да! Србија је јасно ставила свима на знање да је њен цар Исус Христ, Онај кога сви ови из другог фронта прогањају;
Све муке кроз је пролази српски народ проистичу из чињенице да су Срби за свог цара признали Исуса Христа и то јавно истакли на својим верским и државним установама – кроз грб на којем је то признање. Срби су једини народ који је то истакао и то као свој крст носи кроз Српске Голготе. Остали су то одбили и зато су они на другој страни фронта, под командом Антихриста, па је борба Срба у одбрани од остатка света борба Антихриста против Христа!;
Сав Антихристов труд је имао за циљ да уништи најверније Христове следбенике, Србе и њихову државу Србију!
Због тога ће Антихрист бити побеђен у време када садашњи папа – Јован Павле Други у последњој години своје владавине буде хтео или правио план да посети и освоји Србију, у мају 2005.г. – Бог и српски цар Исус Христ, бациће га под ноге Христовим слугама – Србима, и ту ће се окончати ова борба Добра и Зла.
«Прилаза, Папо, мораш се чувати
града што се на две реке пружа,
близу тог места крв ћеш бљувати,
тек када буде процвала ружа.»
(II под XCVII, Нострадамус)
Др Драгољуб Татомировић
доктор права - теозоф
0 comments:
Постави коментар